16. MNL "VUKOMERIČKE GORICE 2019."

GOSPA JELA I DIMNJAČAR ŠTEF !!! - 13/19

Datum: 28.07.2019.

OPASKA: DOGOVORENI SU BREŠKO-POSAVSKI SUSRETI! SUSRETI ĆE BITI 17.08.2019. U SUBOTU U NOVOM BRDU. POČETAK U 16,30. IGRAMO STANDARDNO PO 4 EKIPE SA SVAKE STRANE I SELEKCIJA LIGE PRIJE SUSRETA PRVOPLASIRANIH. O POZVANIMA ZA IGRANJE U SELEKCIJI LIGE BITI ĆETE KASNIJE OBAVIJEŠTENI. POZORNO PRATITE SVE OBAVIJESTI PO TOM PITANJU.

Teška i dugačka noće je prošla. Lijepo i vruće subotnje poslijepodne je iza nas. Nedjelja. Dan Gospodnji. Ali vrijeme katastrofa, kiša na kišu, pljusak na pljusak. Upitno odigravanje kola. Kristuši na tristo muka. Slavek čupa, da li? kose sijede. I rijetke, Pejaka pereju hormoni, dok Muža razmišla, hm, o njoj. Jel bu prepal njihov jednotjedni trud i muka, jel buju morali ostati doma i liječiti neizlječive rane. Ipak, malo se situacija smirila, malo se nebo dobro zatvorilo, mrski oblaki su otplovili nekam drugo i dalo nam priliku da dođemo u priliku da se kvalitetno družimo. I nismo propustili taj trenutak. Bez obzira na sve vremenske neprilike i prilike, bez obzira na tmurnost vremena i teškoću u trenutku, bez obzira što nam se počeo prikazivati trag u beskraju, dečki i dečkice su se zvrpili, prikupili i imali smo sasvim zanimljivo događanje na ruševečkom asfaltu u organizaciji Kristušof. Imali smo nekoliko jako važnih tekmi koje su totalno zakomplicirale situaciju u svim dijelovima tablice. Osim na dnu. Svi su na vrpe, nigdo ne popušča niti za kariku, zgleda da bu ludo se do samoga kraja. A to je ono kaj nam treba. Sad idemo na Kojzaču, vu Kozju dragu. Pefčeva ledina i grunt. Pa u skladu s tim je i naša današnja HR muzička, ne samo zvijezda nego i star, prisutna, naš dragi Stjepan Jimmy Stanić, povremeni stanovnik Kojzače sa šarolikim gruntom na Rasteku. Nešto malo drugačiji način priče o njemu, jer i on je po tom pitanju uvijek neobičan.

Stjepan Jimmy Stanić. Legendarni pjevač priča o svojim počecima, o tome kako je dobio nadimak Jimmy, zašto se oženio tek u šezdesetoj i zašto se nije obogatio pjevajući po cijeloj Jugoslaviji i Europi Stjepan Jimmy Stanić ima 90 godina, pjeva i danas uz kvintet Scharf Club Swing, lud je za svojom Barbarom. Elegantan je kao uvijek, uspravan i nadasve - duhovit. U mirovini je, naravno. Nema djece, koliko on to zna... Rodom je iz Dubrovnika, što nismo do sada znali. Stanuje u Utrinama, kamo je otišao iz svoje Trešnjevke. Vozi automobil, ali ne više svoju staru “bubu”, koju je napustio nakon 30 godina. Jimmy je veliko ime naše šlagerske pozornice. Pjevao je po cijeloj Europi, ali nije zaradio baš puno novaca. No živi mirno i pristojno. Govori kajkavski i zagrebački sleng uz poneku psovku. To su, recimo, odmjerene psovke... Još uvijek se sjećamo njegovih šlagera: “Prolazi sve...”, “Kobila Suzy”, “Prsluk pucam”, “Pokloni svoj mi foto”, “Dimnjačar”... Jimmy Stanić je “Swinger” i na pozornici i u životu... Dobar sin Jimmy živio kod mamice do svoje 55-e godine, onda se naglo, u 60-oj, vjenčao... Zapanjio je prijatelje - i sebe. Razgovor je u kultnom zagrebačkom hotelu Palace jer u stanu “ni sve u redu, Barbara nekaj dela. - Ja bum onda hladno pivo. Znaš, došel je neki kit u kavanu pa ga ober pita: ‘Što ćete popiti?’ Kit veli: ‘kaj pitaš? Vopi, ko uvek’... Ober hoće pokazati kak i on zna šatro spiku pa mu veli: ‘Dnohla?’ Kit odgovori: ‘Ne, rađe Tuborg’... Čuj, smem pušit? Puno pušite? - Ne preveć... Škiju. Frčem si pljugu. To je fino i jeftino. Frčem već deset godina. Zanimanje? Školovanje? - Išel sam u Muzičku školu paralelno s običnom školom. Al nisam završil Muzičku školu. Studiral sam kontrabas. Onda je došel nekakvi poziv da idemo svirati pa sam napustil Muzičku školu. Tak sam počel profesionalno svirati. Gaža za novce. - U Bosnu smo otišli. Harmonikaš je skupil raju i otišli smo. Nisam imal svoj kontrabas pa mi je harmonikaš rekel: pa kaj onda, buš sviral gitaru. Prije te prve gaže sviral sam na Savi, znaš onu pesmu ‘Rozamunda...’ i jednu taljansku pesmu ‘Pippo non lo so...’ Došli smo u jednu prčvarnicu u Bihač. Tam se samo pila rakija, vikalo se, razbijalo flaše i zapikavalo noževe u drveni stol... Imali smo tog harmonikaša kaj je peval narodnjake. Morali smo imati ili pevačicu ili frajera kaj peva narodnjake. Kak nismo imali pevačicu onda je taj kit peval, ali je prije toga maznul pol litre rakije. Možeš zamislit kak je taj to šibal... No, postigli smo uspeh. Ostali smo tam mesec dana. U Bihaču. I nastavili smo tak dve godine putovati i pevati: Doboj, Zenica... cela Bosna i Hercegovina. Tko je u to vrijeme bio naš najpopularniji pjevač? - Robić. Krkljuš. Nisu to još tada bili koncertni pjevači. U barovima su pevali. U Ritz baru, u Varijeteu. Ja sam došel na Prvi pljesak u Varijete već ko ‘zvezda’. Neko je imal tam prvi i zadnji pljesak. Ja sam uspio. Tak sam počel profesionalno pjevati. Bez mog kontrabasa... Bilo je to famozno doba Varijetea u Ilici. 1956. me pital direktor Varijetea i Ritz bara, Jezerinac se zval, jel hoću ići pevati u Beograd na otvorenju ‘Terazije bara’. To ni bil onaj Jezerinac svećenik neg nekaj sasvim suprotno... Rekal sam: idem. Imal sam gažu od mesec dana, a ostal sam u Beogradu - 4 godine. Svirali smo i pevali američku glazbu, najviše. Mija Aleksić i Čkalja su tam zmenom nastupali, išli smo i na razne ‘čvrge’. Već tada ste se zvali ‘Jimmy’? - Ufff... Jimmy se zovem odavna. Kako su vas zvali kad ste bili mali dječačić? - Mama me zvala Mimi. Ja sam bil najmlađi od nas tri brata. Mama, nakon kaj me rodila, nije mogla govorit petnajst dana. Imal sam pet kila kad sam se rodil. Mama je imala 45 godina... No, dakle, mama me, kao malu mazu, zvala Mimi. Onda je moj stariji brat rekel: kakav Mimi, to je žensko ime? To je vreme kad je bilo popularno ići u kino. Gledali smo kaubojske filmove. Jedan lik se zval Jimmy. Tak sam ja postal Jimmy. Odakle su Stanići? - Moj tata je iz Dubrovnika. Došel je u Zagreb i tu se upoznal s mamom. Kak su se oni našli to mi ni jasno... To je misterij. Scharf Club Swing Quintet ima novi repertoar ili pjevate stare dobre pjesme? - Nema za mene novih pjesama. Niko za mene više ne piše. Pjevam moje stare šlagere. I - to jako dobro ide. Ispričam koji štos i vic ili nekaj zmislim. Publika me voli. Inače, ja komponiram svoje pjesme koje imaju nekaj swinga i jazza u sebi. Ja nisam šansonjer. Ja volim raspoložiti rulju pa pevam šlagere. Imal sam koncert nedavno u Histrionima, u kinu Kozara bivšem, a i u Lisinskom. Raja je popizdila od sreće, jer su to sve šlageri iz lepih davnih vremena. . Vaši šlageri uvijek imaju malu priču... - Tekstove ja nisam pisal. Ili se prevelo neku stranu pjesmu na hrvatski ili je neko napisal tekst. Prevodil je Walter Neugebauer, slavni crtač, pionir našeg crtanog filma. Tu glazbu niko više ne svira kod nas... osim - nas. Jedinstveni smo. To su stare zagrebačke pjesme? - Pa da. Taj zagrebački ‘štih’ se već odavno zgubil iz pjesama. Sad novokomponirane pesme imaju neki orijentalni zvuk i ritam. Jebi ga, to raja puši. Znaš ko, zapravo, odgaja publiku? Televizija i radio. Ti si zdrav? Jesam. A vi? - Jako zdrav. Pa vidiš. Lepo hodam, svega se sećam, frčem pljuge i pušim... Kako ste se, napokon, odlučili vjenčati? Dugo ste odolijevali toj strašnoj napasti... - Nisam baš odolijeval. Nisam naišel na pravu osobu. Svašta sam prošel u životu. Jednog dana smo išli pevati na neku priredbu u Portorož. Ujutro ja stojim na recepciji hotela i dođu tri autobusa puna ženskih. Sami komadi. Dobile su nagradno putovanje za Dan žena ili tak nekaj. Stojim i prolazi jedna ženska i ja pitam: ‘mogu dobit autogram’? Ona me pogleda i veli mi: ‘ je, ak bute dobri’. Ja joj rečem: ‘bum dobar, a imam i fino plavo vino za one koje se kolebaju’. Bila je to Barbara. Moja žena, sada. Ona je prava trešnjevačka puca, iz Tratinske ulice. Hodali smo trinajst godina, potom. Imala je sina i kćer, otprije, pa smo se i s njima gombali. Dolazila je k meni u Utrine, a veš mi je prala u Tratinskoj pa ga nosila natrag. Onda sam predložil da se fuzioniramo, ne? Tak smo se ‘uzeli’. Ja sam imal šest banki. To mi je, za sad, prvo vjenčanje... haahaaa... Kaj to pričam? Ubila bu me Barbara... Često smo išli peške na Sleme pa je onda ona pjevušila neke pjesmice. Ima izvrstan sluh. Barbara je jedna od sedam sestara u familiji u kojoj se stalno nekaj pevalo. Zapevala mi je pesmu: ‘Bila jednom jedna gospa Jela, svoju peć je popraviti štela...’ koju nisam prije čul. Tak je nastala slavna pesma ‘Dimnjačar’. Publika voli malo lascivne stvari... Dobili ste prije dvije godine ‘Porina’ za životno djelo... - Ma, da. Al to je onak za sve skup... Kad sam peval u Opatiji ‘Prolazi sve...’ trebal sam dobit prvu nagradu. Pa ‘Jutro će promijeniti sve...’ također izvrsna pesma. Nisam dobil niš. Neko me zajebal. Imate tek 90 godina... - Da, tek. To su možda geni. Mama je živela 90 godina. Tata 80. Žene uvek duže žive, osobito udovice... haaahaaaa... Ženske su jurile za vama kad ste postali ‘zvijezda’? - Čuj, pa bilo je... Ženske voliju pevače. Zvale su, pisale mi pisma. Normalno, kaj nije? Godine 1956. ste svirali kontrabas u orkestru Dizzy Gillespija... - Jesam. Bilo je to Studentskom centru, u Zagrebu. Sedim ja u prvom redu, došel sam baš na taj koncert, iz Beograda. Ja sam džezer, znate. Sedim i čekam... koncert kasni... Dojde mi Milivoj Körbler, bil je najavljivač tam, nagne se i šapne mi: ‘čuj, hoćeš svirat’? Gde? pitam ja. On veli: ‘tu’. ‘Zafrkavaš me? Pa imaš iza mene divne basiste Prohasku i Mrvicu...’ On mi odgovori: ‘pital sam ih, nečeju, ne usudiju se’. Onda sam pristal. Poznaval sam Dizzyjev repertoar. Otpelal me Körbler u garderobu i rekel Dizzyju: dopelal sam vam kontrabasistu. Dizzy je bil u belim gaćama i dal mi je nekakve male papiriće na kojima su bile note. Uglavnom, odsviral sam. Dizzyje bil jako zadovoljan. Njihov basist je, naime, nestal, valda se napil, pa me Dizzy pozval na turneju - s njima. Jeste li otišli? - Nisam. Nisam bil u dobrim odnosima s ondašnjom Vladom. Neobično... - Čuj, gostovali smo u Sofiji, mi muzičari iz Zagreba. Dođe jedna dama i jedan kit z njom, a mi baš ručamo. Kit veli: ‘umro je Moša Pijade pa morate jedan dan žaliti’. Ja mu velim: ‘OK, a ko bu nam taj dan platil’? To je bil strašan zajeb. Jedan pjevač je bil s nama kaj je bil ‘cinker’ pa me je cinkal. Policiji, valda. Nakon toga su mi zeli pasoš. Nisam ga imal 3 godine. Zato nisam otišel s Dizzyjem. Inače bi. Jebi ga, Dizzy je otputoval bez mene. Nakon tri godine su me zvali na policiju i ispričali se... Vrlo ste mirna osoba. Naljutite li se ikada? - Naljutim se, ali ne mogu reći da se to na meni vidi. Naljute me neke stvari, ali onda ja to s Barbarom rešim. Ona je uvek na mojoj strani. Volite se još uvijek? - Volimo se. Jako... Poštujemo se i toleriramo se. Tolerancija je najvažnija. Raja uopće ne kuži kaj je to tolerancija. Volite ljude? - Je, volim. Volim kad su ljudi veseli, kad se smiju, kad su radosni. Zato im pričam i pevam sitne pizdarijice pa su sretni. Ja sam zabavljač. Ja volim kad ljudi spiju na koncertu. Ne pevam im žalosne stvari... Jebemti, kad ona Dubrovčanka počne kričati tam po bini... ne znam ko to obožava? To mi ni jasno. Ja improviziram pa raja popizdi od smeha. To je ono pravo. Moji koncerti nisu obični, to su ‘začinjeni’ koncerti. Ne znam ni dal me mala iz Splita može zabaviti. Al, ona je kuražna. Ili, na primjer, kaj me može onaj debeljko raspoložiti? Stalno nekaj pati, igra Pavarottija... znaš ono, onaj šal... i tak to sve... Inače, ja stvarno obožavam Pavarottija. Kad čuješ onu njegovu ‘Nessun dorma...’ to je uzvišeno. Vi ste bariton? - Jesam. A, prije sam imal i viši glas. Sad pevam ‘srednju lagu’, čisti bariton. Volite našu zabavnu glazbu? - Svako doba ima svoju ‘muzičku modu’. Ja tu današnju zabavnu glazbu ne volim. Ne oduševljava me. A, glazba te mora oduševiti. Hrvatska kultura. Prepoznatljivi smo u svijetu? - Jesmo. Imamo kulen i pršut... Ali, naša kultura je - na nuli. Ali, to nije narod kriv. Zaradili ste bogatstvo pjevajući? - Ne, na žalost. Ja volim pevati. Nisam nikad nikom rekel - morate mi tolko platiti, inače ne bum peval. Rekel sam: ‘kolko možete tolko mi platite, jebi ga’. U Bosni mi je jedna gatara gatala pa mi veli: ‘dečko, ti ne buš nikad imal gomilu love, al - uvek bu ti kapalo...’ I, tak je do danas. Zadovoljan sam jako sa životom i sa mojom ženom Barbarom. Barbara dobro kuha? - Da, al i ja kuham. Kuham kinesku njupu. Kuham perkelt s vrhnjem. Pa rajskoh i najbolje šnenokle. Otkrit ću vam moj specijalitet: kupite kilu junetine, stavite u lonac na malo ulja i luka da se dinsta. Pred kraj nalijete nutra litru konjaka i litru whiskyja pa pustite da se još malo dinsta. Kad je gotovo, meso odmah bacite, a saft je - fantastičan.

Dosta je. Poglečmo kak i kaj smo delali na dan Gospodnji:

.

Opatija	
Kozjača	Šiljakovina	0:3
Prvi veliki derbi dana. Ovaj put je ulog velik. I visok. Badelovi manekeni u zanimljivom sastavu, Šumari digli na noge sve kaj zna i može hodati po Šike. Jer Mrki, Gefo, Krešo, Šebek su otišli toćat noge u moru, a Liga ne staje i ………. Kod Badelovih manekena vidi se teška noć otprije, mali Bozanič zgleda ko podgrijani leš, Martinu je predaleko od noge do zemlje, jedino Marko, Luka i Zec su neranjivi, oni moreju sve. I Vaso. Počelo je, kišica još nekaj bi i nebi, teren onak, cupkast, ali dobro se ide I nedaju se Manekeni mrskomu neprijatelju. Borba je velika i neobična. Ali onda je jena zašla Menekenima vu golček i veliko olakšanje na klupi Šumara. Buša je na jeno vreme zamučal, Mrki si je dvaput otpil, a Kumek koji je u teškom sukobu interesa si je zdenul. Jer zeti su ze Šilakovine, tu je problem. Do kraja su Šumari tu priču popravili z goelčekima jer su sve nedostatke u kvalitetnim igračima nadomjestili punom klupom i jakim tempom koji umorni i iscrpljeni Manekeni nisu uspjeli popratiti.
Donji Hruševec	Dubranec	2:1
Mali derbi. Prvi od nekoliko njih danas. Gostujući na svojem asfaltu Sinovi su pokazali da se upornošću može jako puno napraviti. Iako su gubili, iako im nije išlo, iako je Zvonku falelo pol đona na noge, iako je i njima noć dugo trajala, smogli su snage jer tu je i tata Gorenc, tu je njihovo nadahnuće, tu je bil i Šerif tak da Ilovače bi bilo bolje da nisu niti došli. Ali kako nisu talijani, došli su i držali se dobro prvi polčas. A onda je krenul ruševečki uragan. Napada se zleva, napada se zdesna, po centrale, odsekut, nemreš to više poloviti. Feljo jugošvaba se sekira, viče, dere, proba prebuditi momčad, ali nejde. Nema Grge, hebi ga. Onda se malo zakomplicerala situacija na terenu, neki su morali ranije na pivu i Sinovi to koriste maksimalno. Bodeki ostaju doma i redeniki od gajbi se moreju početi slagati.
Markuševec	Gladovec	2:0
Kauboji su rutinski odigrali epizodu zvanu Peščenaki. Strpljivim vezom i nenadanim udarima sa zadnje linije otupili su sve pokušaje Peščenakof da nekaj napraviju. Lepo su ga piknuli, malo više na sreću, ali je zašla, to je najbitnije. Onda oni, Peščenaki, probavaju nekaj, tak da je sreća kaje selo veliko pa ga nemreju samtak fulati. Nema tu kruva, nejde i nejde.
Pokupsko	Strezojevo	0:0
Je, derbi. Borba za trejto mesto odostraga. Ribiči su si. I Pek je tu, ali u uloge promatrača. Kristuši osokoljeni odličnom predstavom od dana ranije, domaćim terenom i nošeni svojim dragim pratiteljicama pokušavaju sve nebili nekako probili i uneredili Ribiče. Međutoa, i njih, Ribiče, bi tu nekaj trebalo pitati. Oni imaju isto tak svoju računicu koja je dijagonalno suprotna od računice Kristušof. I u svemu tome preračunavanju i pokušajima da se iz ničega napravi nešto, podjela plijena kojom mogu biti nezadovoljni Kristuši.
Novo Brdo	Gornji Hruševec	0:4
Opet mali derbi. Miševi skoro svi i dugačke klupe, Obadi skoro svi i kratke klupe, takoreći ne postoji. Nama Mike, moglo bi biti sranja, za jednu stranu. Ali tu je Mata, opet sranje, ali za drugu stranu. Ali nema veze, danas su oni, Obadi, odlučili slagati svoju priču i na način kako njima odgovara. Zeli su Miševe zrende i nedaju im dihati, Niti Alen si nije mogel pomoći, tak su ga prištopali. Fićo se razgoropadil, zabija i asisitira. Mišev isu pali bez ispaljenog metka. Za neke ovo je iznenađenje, ali za vjerne pratitelje Lige ovo je normalna priča ,svaki svakoga more ruknuti.
Gornja Opatija	Hotnja	5:2
I ta tekma je počela, Tekma koju su svi, na čelu sa žurnalistima željo čekali iščekivali. Švabe na broju i sa određenim taktičkim iznenađenjima. Mamič na golu, to je situacija koja priči i tekmi daje ne drugu nego čak i treću dimenziju. Idu, krenuli su. Švabe očekivano bolje i agilnije dok Bebe se čuvaju za kontraudare i iznenadne topovske udare sa zadnje crte obrane. I lopte nikako neće vu golček Beba, ali zato oče u golček Švaba. I to u dva navrata. Situacije u kojima je Mamič bio totalno nemoćan, nije mogao ni trebao napraviti ništa više od učinjenoga. To je bilo dovoljno. I presudno. Onda se mudri stručni stožer Švaba odlučio za prokušanu varijantu, jer Tute je ipak mesto na golu i stvari su pomalo počele sjedati na svoje mjesto. Ali bila je to tekma za sladoksuce i malonogometne gurmane kao i ljubitelje izvrsnih vratarskih intervencija, prvenstveno Mamiča. Neotkriven talent.
Cerovski Vrh	Lučelnica	6:10
I ova je odigrana.
Kravarsko	Velika Buna	1:0
Za kraj šlager kola. Derbi. Derbičina. Veliki je ulog, za neke, u igri. Divovi rasterećeni, Leptiri opterećeni. Božo je tu iako ga mislima i duhom nema, Šuki zdrav i prpošan. Divovi oslabljeni , nema Tomeka. Ali zato je deda Šmint tu. I počinje kak i svaki put, pomalo ispitivački. Puno pokušaja, puno trke, puno svačega nečega. Ali mreže miruju. Maestralni Sina drži Divove na površini, isto tak i Tkala na druge strane to dela Leptirima. U terenu i oko terena sve iskre frcaju, šogi na šogija, kum na kuma, komad od ženske na komada od muškoga. Nezna se tko kaj dela. I onda zadnji udarac po golu i ona je nuter. Ni Sina nije mogel nikaj više napraviti. U dugom polčasu je lagano pregrupiranje snaga. Sad Divovi pokušavaju preuzeti inicijativu, pokušavaju sa svih strana i na sve načine probiti čvrsti blok i zadnju liniju Leptira, ali u varijanti gdje sok drveta kaučukovca nikao ne može postati jestivi za većinu nas……. Nejde. Leptiri se uspijevaju oduprijeti svim atacima i nasrtajima do milogaboga dosadnim i napasnim Divovima. Gotovo je, Števa more pri miru zdenuti, Dražen more zadovoljan iti spat, dok ostalim dečkima preostaje nekoliko gajbi da nadoknade sva gubitke u energiji koje su imali. A zgubili su je puno.