17. MNL "VUKOMERIČKE GORICE 2020."

Derbi u svakom smislu riječi. Obje momčadi znaju i žele igrati nogomet i to su danas pokazale. Lijepo ih je bilo samo za gledati. Leptiri pokušavaju i navaljuju, ali Bojsovi se brane elastičnom obranom sa laganim probojima preko boka u želji da naprave što veću štetu golmanu suparnilka, čak bi se reklo da mu žele staviti............ loptu u gol. Prvi polčas je protekao bez golova, ali sa bezbroj lijepih akcija i izrađenih prigoda, na žalost gledatelja, bez najkvalitetnije finalne obrade. Drugi polčas su počele ekipe malo rotirati sastave jer umor mora uzeti svoje, ali se nastavlja jednako jaki ritam. I onda jedna kontra Bojsova konačno je urodila plodom i brankar Leptira je kapitulirao. E sad je Marko popizdel, Božo se možda zbudil a Joža voditelj je napravil ključni potez utakmice: rekel je da treba pobediti. I kodalisi Leeptirima dal nekakvoga štrcmarina, još pojačavaju ritam koji Bojsovi sve teže pratiju, ali se nedaju. Ipak Leptiri nekak zramlavaju rezu. I sad bi kodali svi trebali biti zadovoljni. Naravno, Bojsovi su zadovoljni, ali Leptiri nikak, oni su kak lakomice, očeju sve. Pepa i Dražen pritiščeju izvana, veliju da glave buju padale ak se ovo zgubi i u jako teškom smiraju tekme, lopta se nekak dokoturala do Bože koji je kvalitetnim kravarskim udarecem prema nikam uspio tu jadnu loptu ugurati Bojsovima iza leđa. Nema se puno do kraja, jedna klupa viče idemo naprvo, a druga klupa viče i mi idemo naprvo. Ali premalo časa za nekaj više Bojsovi nemaju sape i novi modni izričaj Leptira bio je uspješan.

Jedan mali derbi de nigdar neznaš kaj se bu trefilo. Čera ne bilo Šakija, al je bil drugi Šaki, tak da ti je na kraju svejedno. Divovi ovaj put nikaj ne kemijaju sa sastavom i odma ide junak na junaka. Nije to ljepotica poteza kak ona tekme prije, to je teška rudarska borba, tu frcaju iskre po asfaltu, tu se puši od startova. Tvrdo, čvrsto, zanimljivo, ali ipak nešto smireniji Divovi uspijevaju dvaput prederati Dubu i bodeki ostaju na kontu plavih momčića.

To je trebala biti šalamala za Šumare. Tak su i oni mislili, ali Kristuše nigdo o tem nikaj pital ne. I dok si još razmišlal kuliko stotici ide vu deseticu, Kristuši vodiju. Ha, krute heb, kaj sat? Na licima domaćih drukera šok, nevjerica, na usanma kvalitetne seksološke riječi iz bogatog hrvatskog opusa koji se koristi za prigode kada ti nejde i kad ti se sega setiju do kolena četrtoga. Ipak, malo po malo, Kristušima ponestaje sape, nema Pejaka na golu, a to je veliki hendikep, i priča pomalo dobiva sadržaj koji je i planiran. Golček po golček i ode se na malo veću razliku. Onda pravi trenerski gen u Tone radi potez koji je oduševio populaciju makakija na Madagaskaru, šalje Pavela na gol. I sad su si Kristuši zeli malo zraka, sapa se vrnula i sat oni pritiščeju Šumare. Frka, panika, borba za goli život i bodeke na domaćem gruntu, sve je to u redovima Šumara. I Kristuši narivavaju još jednoga, sad im još samo malo treba. Ali unda je Gefo spustil roletu za sedem metri od gola i nigdo ne mogel prejti te prepreke i bodeki ostaju na Polu. Tona je preživel.

Obadi koji su pomalo Bumbari su ponovo pokušali biti Obadi kontra totalno oslabljenih Miševa. Nema im više od pol momčadi, ali to je cijena godišnjih i pričesti. Nisu im kamenčići dobro opali. Ipak Damir i Bruno to nekak držiju otraga, dok mlađahne snage Bumbara navajuju. Neiskustvo ih košta nečega više, a ako kaj slučajno i prejde, tu je Marko. I tak malo po malo vu drugom polčasu jedna brza kontra Miševa i zabijju oni golčeka. Bravo dečaki, tak se to dela. Sad Bumbari počinju biti još veći Obadi, sad moraju još jače navaljivati i probati scicati malo krvi Miševima. I nekak uspijevaju dvije lopte zavleči Marku iza pleč, jer niti Bruno niti Damir nisu sve baš mogli pokriti.

Živahna tekma u kojoj je na kraju priče ipak najrealnija podjela bodekof. Ribiči kvalitetnije otvaraju priču i uspijevaju imati značajnije vodstvo. A onda se Petko malo jače prebudil, potiral svoje snage prema naprvo i u zadnjim trenucima tekme, nakon prekida, Ribiči su logično njega kao najboljeg pojedinca Mučenikof ostavili samoga, a to Petko ne prašta. A v sobotu na negove ledine na Lučelnice, to bu druga pesma. Bitno da je Števa stigel na brojenje glasof.

Trebala je to biti šalamala za Krpičine sinove koji pomalo postaju Šoferi. Trebala je biti........... Ali Zlatekove bebe ni nigdo nikaj pital. Dečki su održali kvalitetni sastanak dan, bolje reči, večer prije, za okruglem stolom deje vu centru pažnje bila gajba, možda i tri, žuje i koja ih je nadahnula u nastojanjima da vu nedelu na šilakovečkom Polu narajbaju Šofere i pošeleju je u tri stričke pinine. Naravno, jutro je Bebama definitivno prebrzo došlo jer mnogo tekućih problema je bilo za riješiti, a brojnost slaba, tako da nisu htjeli gubiti vrijeme na spavanje, odmor i slične gluposti, nek idemo mi te ruševlane rešiti ščem prije, jer več postajemo znova žejni. Nema tate Gorenca, čerkica ima Pričest, a gostof puno, a on je otec deteta, navodno, i mora biti tam, a srce ga vleče nekam drugo. Ipak, jedan blagi pogled naše drage Ivane bil je dosta da odustane od kratkotrajnog izleta na Pole. Je kak i vu sake breške iže, zna se gdo je gazda. I čija je zajna. Šoferi su došli laganini na tekmu, malo bledi. Nesmo znali od čega, a onda je krtica, ili kak se to moderno veli: insajder, u njihovom stručnom stožeru rekel da su neki dečki hitili želudec z črevi par put zesebe van i da je u pitanju bilo zvanje ne krda nek jata jelenof. Neki su radnju ponavljali i više puta. I tekma krene, sve mirno, staloženo, smireno, onak: take it easy. Kak tekma ide dalje tak su i Bebe počele kužiti de jesu i kaj delaju, pregledavati, dolaziti, ne k sebe nek k drugomu, i malo po malo oni se opuštaju, vidiju i čutiju da bi tu nekaj dobroga moglo za njih biti. I bam, bam, bam, evo vam tri golčeka pak se vi gruntajte. A Šoferima nejde, nejde i nejde. Probaju, pucaju, ne probaju, ali NEJDE!!! Gledalište gori, tempretura je blizu usijanja na nekih 22 Celzijusa, šank linija trpi veliki pritisak, a Bebe se samo smješkaju. Mario pere sve u četrnajst, Dumba hebe mater obrane Šoferof, Domi jem vadi mast i krf u istom času na jednu cefčicu, a Škrba se igra z njemi i dribla je kak dečicu malu. I tak priča završava, za one koji nesu bili tam rekli bi veliko iznenađenje, ali jok bracika. Tu nesi znal gdo je prvi, gdo je zajdni. Ali ima jedna velika utjeha za Šofere, možda. Žuja je i dalje mrzla.

Mali derbi koji je Futačima donio prvo mjesto, trenutačno. Badelovi manekeni kratke klupe i malo previše nervozni nisu nikak mogli do kraja ispratiti Futače koji drčiju ko navinuti. I dok oni tak pereju Manekene, Mamič i hladovini se smješka i rješava mrzle gemište.

Derbi Vrhovlja. Ilovača pojačana, nema Grge, Žac je tu, uredan. Kauboji pojačani, Joža je na klupe. Nema Kruza, šteta. A Ilovača je i ovaj put pokazala da se na njih najozbiljnije treba računati kad se buju mesta pri vrhu raspoređivala. Trkački odlični, pokazali su kak trebaš igrati protiv Kauboja.To svi znaju, ali je to jako teško primjeniti. Isto kao i jednostavni nogomet. A to je: ti meni, ja njemu, on nekom trećem i tak budemo došli do gola i zabili ga. A znamo da je to najteže. Ipak SPavao i Tonček daju ritam ekipi i Kauboji ne nalaze lijeka za njihovu igru. Rani gol ih je presjekao i moraju navaljivati, klupa kratka i tanka, a t oje grose problem. Ilovača to debelo koristi i uspijeva zbušiti brankara suparnika do boli.