Kozjača - Šiljakovina 2:3

I konačno ono kaj smo svi sa najvećim nestrpljenjem čekali. Sused na suseda. Još jemput denes. Temperatura u zraku se malo spustila, sparina popustila, ali temperatura u gledalištu je pojačana. Tu je tata Pevec. U već prije opisanom stanju. A njegovi Badelovi manekeni drže u šake razvikane šilakovske zvijezde. Šumari nešto pokušavaju, ali taktička postava 4-4-4-2 koju je Pevec postavil, funkcionira savršeno. Taktička novost kojom je iznenadil dedu Mrkija, a to je postavljanje Luke na stražnjeg, ponekad i zadnjeg, veznog bez veze je Šumare bacila u takvu bedaru da je Joža Miškov moral donesti duplu dozu pive da to skuži. Ipak tu se dogodiju neki golčeli, lepi mora se priznati, čvrsto se igra, sad se i temperatura u zraku podiže kaj tekma ide više kraju. Šumari nikak da zabiju jenoga više. E sad se več i neuroza i na terenu i na klupama, a bogmeč i u gledalištu podigla na jednu vrlo kvalitetnu razinu i visinu. Pevcu pukel glas, al se sad javla Joža Miškov. I počinje polako. A tek kad je u samom smiraju tekme dosuđen akumulirani za Šumare. Muppet show je mala beba za ovo čemu smo imali čast i priliku sudjelovati. To je fantazija. Traje to jedno fajn dugo vreme, dok ne trebalo ponovo otiti na šank nekaj guknuti. A onda ga je mali Mrki piknul čez noge nesretnomu Iveku i Šumari moreju početi slaviti i nositi gajbe žuje. Jer je konec. A nesuglasice koje su se pojavile i bile dignute na n-tu potenciju vrlo brzo su usuglašene, naravno, na šanku. Na svačije zadovoljstvo. I Medino.

Međusobni susreti