Dubranec - Šiljakovina 3:1

To smo čekali. Ilovača na Šumare. Uvijek kvalitetne tekme, uvijek neizvjesne tekme. Tako je bilo i ovaj put. Ilovača kompletna: Žac na klupe, standardno, Felje nema na klupe, standardno. I Kruz je došel, onda znate kak je Ilovače bilo frkovito. A Šumari bez pola momčadi; nema Gefe, nema Frenkija, nema Rakiča, nema Kokija, nema Šebeka, nema drugoga brata. Kam ćeš gore do toga. A tekma jaka do bola. I deda Mrki se moral sleči i igrati. Tempo jak, ubitačan. Ilovača navire i atakira, Šumari se brane i nemreš verovati zabijaju golčeka. Kravaska već slavi i luduje, odojek je blizu da se nabije na ražanj. Ali.......... Dečki moji, to je Ilovača. Oni odma u slijedećem napadu ravnaju rezu i opet smo tam de smo bili i na samom početku. Na egalu. Ipak tempo koji je Ilovača nemetnula Šumari nikako ne mogu pratiti. Šumari dišu na treće škrge, mali Mrki dela čudesa otraga, sve fata i lova, ali nemre baš sve. Ilovaču su i navinul i ona ide ide i zabija i ostavlja bodove na svom kontu. Kravaska je vrnula odojka vu svinec, bu za drugi put, valda, a Žac je požuril po dve gajbe mrzle žuje da ohladi i nagradi svoje dečke.

Međusobni susreti