Donji Hruševec - Dubranec 4:3

Ljuti boj je mogel krenuti. Junak na junaka, majstor na majstora, zver na zverinu. Počelo je lepo, Ilovača zabija i se je zgledalo da bu to tak i ostalo. Unda jem se, Ilovače, nekaj otraga potrgalo i Šoferi su krenuli. Matej je stal na gol, Zvone je hitil vu višešu brzinu, a Hrco je konačno nekoga i predriblal. Mladi brankar Ilovače, Ivina sneja i debitant na Lige, Tomek, je impresioniran veličinom događaja i samim ambijentom, denes baš i nije došel na tekmu, a obrana nemre sve poloviti. Šoferi vodiju i to dosta lepo. Na tribinama ludnica, tata Gorenc se znoji po pazulami jako, jako, Žac je poderal i potrošil grlo na klupe Ilovače, ali nejde. Ipak, Ilovača ima dvesto života, sape za leto dan naprvo, Šoferi teško pratiju ritam dišeju na trejte škrge, jer je klupa kratka, a Pavel i Starac naviraju ze se strani. Uspevaju zramlati rezu i valda bi to bilo sad to. Na kraju je i Gorenc malo zamučal, zadovolen z velikem bodekom, a unda je Tomo pak zaboravel dojti na tekmu i četrti golček je tu. Hebi ga, cajta malo, sape ima ali kuraž je pomalo nestal pri Ilovače. I tata Gorenc more slaviti. I slavil je. Do denes.

Međusobni susreti