Pokupsko - Donji Hruševec 4:3

I za kraj dana trebala je to biti laganica za sve. I igrače obiju momčadi i more gledetelja oko igrališta. Da, trebalo je biti relaksirajuće, ali Ribiče treba za to pitati. Sve je divno i krasno počelo za Šofere, vodiju z dva razlike, bolji su, imaju milijon šansi, ali brankar Ribičof neda. Kiki to sa strane vodi uz potpuni zdravi razum i bistre glave. Onda je došel polčas, onda su Ribiči vrgli glave na vrpu, onda je Kiki rekel da oni zajci od prošle noći bi trebali počeli vrtati i djelovati, onda je Robi popizdel i priča kreće loše po Šofere. Smanjuje se reza, zramla se reza, opet Šoferi vodiju, opet ramlajne rezultata, a onda su Ribiči i poveli. Sad je već frka i panika u redovima Šofera maksimalna. Matej nemre sve pokriti, Zvone nemre dihati jer ga dupleraju i kad smo očekivali kraj priče, drama! Zajdni trenutki tekme. Jen Šofer, ne bitno koji, je pobegel i u kaznenjaku ga dočekaju sa mačetama i odrežu mu noge. Odostraga. Penalček z 6 metri. Šansa da veće nemre biti zeti barem bodeka. Ali.......... ne, nebu išlo. Hobotnica sa dvestotridesetčetiriipol kraka na sebi i dva promila u sebi je rekla da nebu išlo. I ne išlo. Obranjen penalček, gotova tekma, bodeki ideju na Plažu. Kiki luduje, Jole čupa kose sijede, Šoferi ne veruju da je zadnji dobil prvoga. Gledalište luduje, veći dio, a znamo i koji, dok tata Gorenc nemre dojti k nam nek ide k sebi. Još jedan dokaz da Breška liga pruža iznenađenja tamo gdje se nigdo i ne nada. Opet ponavljamo: na Breške lige treba se kvalitetno raskrvariti koljena i prolijati breg znoja da bi protiv nekog osvojil bodove. Bil on prvi, sedmi ili zadnji, nigdo se ne predaje i nigdo nikome ne priznaje da je bolji dok to ne pokaže na zelenoj travi ili crnom asfaltu.

Međusobni susreti