Kozjača - Kravarsko 2:1

I malo po malo, mic po mic, evo i njega. Još jednoga breškoga Der Klasssikera. Badelovi manekeni na Leptire. To se čekalo celu popoldnevku. Leptiri u sastavu koji je, a Manekeni maksimalni. I tata Čirola je tu negle, nevidimo ga, po običaju, ali ga čujemo, po običaju. Šuki na totalno neobičnom radnom mjestu se malo zaigral i evo prilike koju Manekeni nisu propustili realizirati. Bolji su u terenu, šaraju sa ekipom, ali Leptiri se ipak nedaju pod pete i drže taj minimalni zaostatak sve dok se Špajo ne rasrdil, poslagal Manekene kak šlipere i i sve to poramnal. E sad bu sranja, sad bu hebanja majke i tople vode i mrzle pive i kume Katojse. Manekeni napadaju i pucaju, Šuki neda i neda vu svoj gol. I sve bi to tak nekak z nulom završilo da Đuka ne popizdel, guknul si malo znoja kaj mu se zleval z umornoga čela, zel tu napačenu loptu krenul ne desno, pa desno, pa pak ne desno i onda okomito prema Šukiju, ali je fulal. Lupil je z levom nogom po vrućem šilakovečkom asfaltu tak jako da je to bilo mrsko za videti i zlecal je taj asfalt tak jako da se i on leknul. Asfalt. I da to ne napravil nebi 17 sekundi posle zabil golčeka koji je poslal bodeke vu Kozju dragu. I Kojzača more slaviti, a šank linija bu nadrapala.

Međusobni susreti