Velika Buna - Pokupsko 2:0

"Ljepotica" dana. Koliko je tu patnje i muke bilo, koliko je tu bilo gluposti, koliko je tu bilo svega drugoga osim nogometa, to ne za verovati. I da ne bilo Matka kaje nekaj pokušaval, bila bi to kacastrofa. Divovi u totalno devetkovanom sastavu, Ribiči su si, valda, osim tate Jolea i to je veliki minus. Mučenje lopte na stotu, deranje jadnoga šilakovečkoga Pola na desetu, neobičnih situacija, more. I da ne bilo tate Škojca, nula. On je svojim genijalnim trkom i varkom tijela gdje je najprije sebe cuknul nikam, a onda i Ribiča kaje na njega pazil poslal nekam i z trejtem prstom na desne noge zabil golčeka. Sad su Ribiči malo jače navalili jer i oni očeju zabiti, ali onda je jedan mlađahni i tvrdoglavi, možda bole reći nedopovedani, velikobunec dregnul to pod prečku da ni brankar Ribiča si ne mogel pomoći. Konačno pobeda Divova, konačno se buju mogli rastati oko 4 vure jutro. Ako nebuju ostali spati pod rostom vu Šike.

Međusobni susreti