22. MNL "VUKOMERIČKE GORICE 2025."

Nedjeljna događanja otprli su Pogorelci i Zgubidani. Tekma puna ritma i trke, puno propuštenih prigoda sa obje strane. Škrinja na iznenađujućem mestu u momčadi, na golu, i polovil je se kaje mogel, a kad je guknul golčeka, onda je prešel u igru, a na golčeka je stal Mika. Kakav potez voditelja!!!! Pogorelci precveli u igre, sad je to neka druga dimenzija. Sad se Zgubidani moraju braniti i nakon jedne fine i kvalitetne operacije zvane R7, vrckavi Marijanček pak zvlači ekipu iz ponora. Do kraja ravnopravna tekma, šansi nekaj više Zgubidani, ali Mika je na golu, neda lopte vu gol.

Tekma koje se očekivala s puno neizvjesnosti i brige. Jel buju Kauboji nastavili svoj štemerski ritam, jel bu Ilovača uspela obuzdati taj vrući temperament i jer je poznata njihova međusobna "ljubav" od vremena prije. Tribine drhte i žive u neizvjesnosti, polumrzla piva teče u potocima, a Ruzlinovo odlično vino kvalitetno hladi grla onih najdobronamjernijih. Oprezno z jene i druge strane se igra, nigdo neće preuzeti preveč rizika. Laganini ritam odgovara Kaubojima, ali onda Šeki meče v četrtu brzinu i kreće. Kam, to ni on sam nezna, ali kreće. Juri, leti, dela gluposti, ali i zbunjuje Kauboje svojim kretnjama po terenu, zbunjuje i inače mirnoga Števu. I odjemput je lopta pri Števe koji ju rivle nekam bezveze, a kad je lopta bezveze, tam negde bezveze je i Pavel i rivle ju v golček. Škajnec sad otpira četrtu pivu, z druge gajbe, tata Feljo, koji je na direktne linije, si je ležeše guknul kokakolu, a Kauboji pokušavaju premeniti rezultat. Nejde, fali sape, kratka je klupa jer Luka je na godišnjem, a Čipa se neda samtak sprehebati. Gotovo je, bodeki ideju na Ilovaču, Kauboji prekidaju, fala Njemu, neugodan niz šora i ideju pomalo na odlične gemište od Ruzlinovoga vina. Jer su ih svojom borbenošću i zaslužili.

Badelovi manekeni, konačno, u skoro najjačem sastavu. Fali samo mama Božica. I tata Pevec je tu i svojim mudrim savjetima pomaže Manekenima da poluče dobar rezultat. Futački sinovi nesreće se dobro drže u prvom polčasu jer Manekeni i dalje nastavlajju svoj dugi niz promašenih mrtvaca. I kad su već si mislili da bu tak i dalje, javlja se on, Đuka, mladi otec. Genijalan potez sa izbacivanjem protivnika trzajem lijevog ramena u pravcu jug-jugoistok i kvalitetni breški špičok je našel rupu u granitnoj obrani Futačkih sinova nesreće. Sad je leže, sad se more igrati opuštenije, sad se Sinovi otpiraju, a Manekeni samo to čekaju i sa dva lagana golčeka pelaju bodeke vu Kozju dragu i unose malo više nemira na šank linije pod suncobranima na vrućem šilakovskom Polu.

Pomalo umorni Bumbari pokušavaju zaustaviti navinute trčikokoši u ekipi Divova. Trkački nadmočniji Divovi stisnuli su Bumbare pred njihov gol i nedaju da uspostave svoj ritam, ritam da te ne pitam. Matko, kak i Šeki neku tekmu prije, meče v brzinu više, i kreće u avanturu bez povratka, al i s uspjehom. Dobre vibracije prate Divove iz njihove ovotjedne baze na Kupe gdje su dečki na logorovanju i pijančevanju. Imaju kvalitetan support od tam i to se odmah osjetilo. Zabijaju jednoga, pa drugoga i ugodan povratak, za, neke, u Pokupsku bazu na nastavak utrvrđivanja gradiva, kak popiti čim više i napraviti još više gluposti.

Derbi, štel to negdo priznati ili ne. Kristuši kompletni, Miši kompletni. I Panki je došel, kušnul je frišku ženicu, na čemu mu čestitamo, i rekel: draga ja moram gore jer me dečki trebaju. Ona je to razmela kak i saka normalna i uravnotežena breška sneja jer Liga je Liga, kušnula ga v levu stranu lica jer na levače je najjači i rekla: reši to. Tvrdo, čvrsto, žustro i beskompromisno se igra. Svi pokušavaju, ali brankari su raspoloženi. Marko se baca ko Petar Borota u neka davna vremena, ali su ga podsetili da zutra mora na posel pak je malo stal z tim paradama, a i Iva ne posustaje, brani sve živo. Bil je čak i nokauteran z loptom. Samo je malo stepel z glavom i pital jel gol. Kad su rekli da nije, odma je još jače oživel. I kad su več svi očekivali nulu, kad su zadnje i predzadnje sekunde curele, Leon je prebil levu stranu, dregnul loptu bezveze vu sredinu i tam se, na krivom mestu u krivo vreme, na sreću Miševa a na nesreću Kristušof, našel njihov subotnji junak, lopta ga pogađa i ide vu golček. Kraj. Sreća u redovima Miševa, tuga i žal u redovima Kristušof. Hebi ga, okrugla je ta lopta, denes ti bu dala zutra ti bu zela.

I za kraj još jen derbi. Maksimalno ojačani Leptiri konta domaćih Šumara pokušavaju zdržati pozitivan niz. Igra se lijepo, igra se kombinatorno, dosta žustro i čvrsto. Šilakovečki asfalt teško diše pod nogama ovih kvalitetnih nogometaša, teško podnosi njihove napore da izbore bolju rezu za svoju ekipu. I onda eksplozija oduševljenja na kvalitetno popunjenom šilakovečkom Polu. Gio je odlučil napraviti ono kaj retko dela, puca po golu. Slavek ne baš preveč pazil i Šumari vodiju. Šilakovečki del tribine u ekstaze, Buša stišče desnicu šaku jer, to je to, Muc je samo malo jače potegnul taj mrzli gemišt, a tata Rakič nezna kaj se dogodilo jer baš vu tem času si je odlučil guknuti. Na Kravaske strane samo se čulo: pas mater, idemo sad. U drugom polčasu se nastavlja kvalitetna nogometna predstava i genijalac Božo uspijeva Davida, ne Golijata, vloviti na krive noge i reza je u egalu. E sad tek počinje borba prava za izgubljena dva boda na svake strane. I dalje se igra odlična tekma i dalje jedni i drugi pokušavaju i mečeju sve u napad kaje Šumarima i urodilo plodom jer koriste malo preveliku šupljinu u sredini Leptira, a Joža od Jože Miškovoga takve stvari ne oprašta. Svi daljnji pokušaji Leptira da zramlaju rezu završavaju pri Gefe i Mrkiju jer oni su zajdna linija koja se prebiti više nemre. Kraj. Šank linija totalno stradava, Jura Lakomi je odma pozval dved pive za tri čovjeka z četiri sela, a uvijek smireni deda Mrki si je samo zdenul i gasil štopericu. I obrisal kvaliteno oznojeno čelo.