22. MNL "VUKOMERIČKE GORICE 2025."

Počelo je breškim Der Klassikerom gdje su Leptiri dočekali domaće Divove. Teren je onemogučavao kvalitetniji razvoj igre i točnije pasove, tako da je, uz sav trud koji su jedni i drugi pružali, igra izgledala poprilično rastrgana. Tekma je bila cijelo vrijeme egal, malo agilniji Divovi, ali nigdo ne baš nekaj posebno odigraval i sve je mirisalo na podjelu plijena sve dok Beli ne jednu loptu malo krivo pogodil i ona završila Tončeku iza pleč. Jer da ju je pogodil kak je štel, još bi i sad tu lotpu, možda, iskali. Nakon toga Leptiri nešto malo agilniji, ali promjene reze nema.

Susjedski meč je u potpunosti opravdao očekivanja. Živahna i trkački jaka tekma gdje je Ilovača ipak malo bila efikasnija. Bez obzira na Pavelova 3 golčeka, pak je jeden dečec malo jače iskočil. Šeki. Najprije je polovil svu obrane sve kaje trebalo pobrati, onda je kvalitetno razmjenil seksološke poruke z prijatelom Pavelom i malo počinul radi toga, a onda je krenul i ritmom i tempom fundal Zgubidane i nameščal gole već prije spomenutomu Pavelu. A Pavel samo trpa, bez milosti. I usput se upucava, navodno, buduće punice.

Tekma gdje Bumbari nisu imali ni priliku za priliku kontra Pogorelcof koji su lijepo i efikasno igrali.

E sad se već počinje malo komplicerati. Badelovim manekenima, a i sucima, fali Đuka, Kaubojima fali deda Maceković. Znači oslabljeni jedni i drugi. Na đomastom terenu Križajne bolje se snalaze Manekeni, ali bez nekih posebnih šansi za golčeka, dok Kauboji pokušavaju nekaj na kontru napraviti. I kad je druga momčad Manekena malo jače zmorila Kauboje, na teren izlazi prva postava Manekena u koje se najbolje pokazal najmlajši Bozanič i teškom frkafulom narival loptu vu golčeka i tak je ostalo do kraja. Kauboji sad malo jače naviraju, ali fali sape i negdo na klupe, a Manekeni zadovoljni rezultatom samo braniju to kaj imaju.

Derbičina! Šteta kaj se nije igralo na boljem terenu jer to bi bila totalna rapsodija od nogometa. I ovak je bila, samo su se dečki morali više bezveze mučiti sa kontrolom lopte. Šumari navalivaju, a Miši igraju svoju standardnu igru: trdo otaga, a naprvo buju Panki i Leon nekaj zmislili i napravili. Miši natiravaju dedu Mrkija i Bušu da čupaju kose sijede, Tonin mobitel tam negd dalko pregoreva jer Šumari su bolji, ali nemreju zabiti, jer Marko neda. A kad nemreš zabiti, onda ga gukneš. Tako i bi. U drugom polčasu Šumari još malo jače pritiskaju i još jače stiščeju obruč oko Marka i obruč je popustil. Marko je dobil golčeka nakon dve vure i devetnajst minuti igre!!! Sad su Miši malo u banane, Šumari se osokolili i zabijaju još jenoga. Muzika ze strane praši, nikaj se na terenu ne čuje, savjeti ne dolaze do glava igrača. Ipak Miši se malo konsolideravaju, Šumari malo fulali sa zamjenama igrača i reza ode u egal. Do kraja jedni i drugi pokušvaju nešto više, ali nejde. Odlična tekma, puna svega, i lijepih akcija i lijepih golova, bravuroznih obrana oba vratara i sakomu nekaj.

Tekma koja je u startu obečavala laganini posel za Kristuše. Navaljuju i delaju šanse, ali nemreju zabiti. Futački sinovi nesreće se elastično i gibljivo brane. I onda je Marko murjakof puknul jenu iz očaja i onak, malo bezveze i začudo ona završi na pravom mestu. Sad je ležeše, sad se moremo loptati bez pritiska, Futački sinovi sad malo stiščeju, Kristuši delaju faule, ali nema efikasnosti u redovima Futačkih sinova i z podebljanim vodstvom Kristuša azvršava tekam i odlazi se duboko u noć, po rješenja koja se nalaze na šank liniji. I tako dugo u noć.