|
Oslabljeni jeni i drugi. Međutoa, to ih nije spriječilo da lijepim nogometnim događajem otvore ove naše igrarije na Lukinić Brdu. Po drugi put ovo leto. Poprilično ravnopravna igra Leptira i Manekena, sviranje vrbe i drkanje lopte u nogama igrača, a sve s ciljem da vreme prejde i da se bu možda, slučajno , nekaj dogodilo tam naprvo. Onda je Đuka popizdel, zel loptu vu svoje izmorene i avrave noge i rešil stvar na način kak to navek rešava, jer, zakaj bi bilo jednostavno kad more komplicerano. Leptiri su se pokušali oduprijeti nemilosrdnim atacima Manekena, ali jedino su malo ublažili rezu. Manekeni su svoje napravili, sad s velikim iščekivanjem i vuz, za početek, dve mrzle gajbe kvalitetnih žujinih proizvoda mogu čekati ostale tekme de, vuz malo više sreće za njih i malo puno više nesreće za one druge, moreju dojti na visine de nikada do sad nisu bili. Pa, idemo videti kak je to bilo dalše.
|
|
Jedna laganini tekma u maksimalnom laganini ritmu. Kauboji standardnom igrom probaju nekaj više napraviti, dok Miši istom takvom igrom pokušavaju napraviti nekaj više za sebe. I u te igre malo sim, malo tam, pa malo nikam, nikaj se posebno ne zdogaja, ali Marko pak ima posla kak svarablivi. Napadaju ga sa svih strana, Malo više Kauboji, malo menše negovi i nedaju mu ni časa božega mira na golu. U ispipavanju snaga celu tekmu tak je i završilo, nikaj nikaj. Naravno, opet, po stosedmi put treba pohvalliti logistički dio ekipe Kauboja, na čelu sa Plemenitim Stanilovićem, koji su se potrudili da, za njih, i ovaj događaj prođe u ugodnom i veselom raspoloženju i druženju, jer radi toga su i tu, uz kvalitetne proizvode turopolske pikače i jaaaako olađeno vinčeko na Lukiniću. Bravo dečki!
|
|
I došla je tekmi dana, možda i Lige. Ne Lige, to bi bila prejaka reč. Ali tekma dana, to da. Pogorelci na Divove. Tema koja more do jaja zakomplicerati situaciju na tablici i unijeti veliku dozu neizvjesnosti u zadnjem kolu. Počelo ne ispitivački. Divovi se konačno malo zmudrovali i ne dobijaju golčeka vu prve dve minute. Jaka tekma, jake ekipe, pa krečeju ispipavanjem z desna na desno i kontra. Nigde ne prepušča. Igra se dosta agresivno i čvrsto kaje i za očekivati, a naša dva dečaka u smeđom sa strane to prepoznaju i dozvoljavaju maksimalni razvoj igre. I onda ga je, moramo priznati skroz nenadano, Cavra piknul. Lopta je vu golu, muk na većem dijelu ugodno popunjene tribine, a radost i veselje na manjem dijelu tribine. Veseliju se i Badelovi Manekeni, veseliju se i drukeri Divova. Nikaj to ne rešeno, Pogorelci su bili i u većim bedarama pak su nekak splivali. Uzdaju se u drugo poluvreme kad nakon spominka na mrski pas mater na polčasu krečeju svim silama, i Osovine i Akse, na gol Divova. Ali, ovaj put nejde, ovaj put su Divovi maksimalno skoncentrerani. Je, delaju malo više faulof, ali Pogorelce negda nikak drugačije niti nemreš zastaviti kak navalivaju. I malo po malo skupilo se te faulekof na strane Divova i došli smo do akumuleranoga koji more toga puno premeniti. a do kraja tekme još velike 2 minutei 39 sekundi, dosta vremena da se i dete napravi. Ak si spreten i imaš sreće. Na terenu plave majice prignule glave, žute majice goropadno se španceraju i razmišlaju. Muk na tribinami, moreš čuti kak je muva prdnula v zraku i kak je pri susede Kate, osamnajsta iža od igrališta prema gore, Pikača zaroktala i Cifra malo liznula svoje tele vu štale. Vu zraku je takova napetost da je Sina odrezal frtal kubika napetosti i vrgel vu flašicu koju sad čuva doma i rekel je da bu to negda puno vredelo. Gdo bude to pucal jer odgovornost je velika. Glavni z trio brothersa veli: Fabs je taj. A vu njemu ni dve kaple krvi. Se to ze strane gledi Škrinja vu lepe majice boje nepopitoga šampanjaca otprtoga prije pet dan i maše za glavom, kodali oče nekaj reči. Fabs je taj kaj bi trebal Pogorelce vrnuti v život ............. Bi trebal, ali......... Duga koncentracija, pogled Fabsa vu levu sredinu, lagani treptaj i trzaj desnoga oka, kodali oče nekaj nazgovestiti, a pogled brankara Divova tristoposto skoncentreran na Fabsa i eventualnu negvu neodlučnost u zaletu. Fabs kreće, krečeju i Rafali na Plesu da to ovjekovječe, a Matej čeka. Kaj čeka, si znamo, da se Fabs spremisli. I Fabs puca na gol i ......................... Divovi moreju slaviti! Fulal je gol, fulal je selo. Škrinja je osjećajno trpko zagrizel desnu stranu gorne vusnice i po pokretu vusnici mogel si skužiti kaje rekel. Ne lepo za ponoviti. Ovaj put levača ne poslunula kak milijon put prije. Hebi ga. Od toga se Pogorelci nesu oporavili do kraja tekme i Divovi moreju slaviti. Manekeni zoveju novu gajbu, sad več četrtu., Drukeri Divova zoveju drugu, a to se bu nastavilo. Gotovo je, se se zna. Ipak, bravo jednima i drugima na odličnoj prezentaciji nogometne igre u kojoj su najviše uživali oni nesvrstani, s tem da je denae je takve bilo malo. Ali u razgovorima ugodnim posle svih događanja, svi su zadovoljni kak se to igralo. Suđenje: nema se reči jer nesu ni postojali.
|
|
Još malo pod dojmom tekme prije. Ilovača je štela zeti bodeke koji bi ju držali tu gore. Kak su igrali, zgleda da su te bodeke zapisali i prije nek se počelo igrali. Ali Fu*itački sinovi nesreće su već kolo prije pokazali da znaju i moreju "favoritima" maksimalno otežati posel i spiti zajdnu kaplicu krvi na slamkicu. Ilovaču predvodi maestro Števa kojemu baš na ove tekme ne bil dan: trli, mrli, frli, davi tu jadnu loptu. Pavel, normalno, pizdi, ali nikaj ne veli, jer zna hijerarhiju, a Ilovače nejde. Je, vodiju oni, ali Futački sinovi se s tim ne miriju. Maza Števa se razmaval i razigral, puca, lomi, trga, mala čudesa dela na terenu i to se negve ekipe vrnulo tak da je završilo u egalu. Nigdo ne preveč nezadovolen, jer kak je moglo, na kraju biti, za jene i za druge, ovak je dobro . Sakomu nekaj i idemo na kvalitetno razigranu šank liniju.
|
