23. MNL "VUKOMERIČKE GORICE 2026."

Leptiri su otprli današnja događanaj uvjerljivim i efikasnim nastupom mladoga Jožeka koji je, kak negda i Anđelko, uz dobru pozicijsku igru, stajal na druge stative i trpal priređene šanse. Negda je Anđelku to delal Božo, Jožeku denes to dela Joža od Jože Domitrovića, u zadnje vreme poznatiji ko Joža jaskanski. Zgubidani su nekaj sprobavali, ali kvorum ih je mučil, tak da je sape brzo nestalo.

Od navek trda tekma, ni ovaj put ne izneverila to osečaje. Brojčano poprilično kratki Kauboji su jeno vreme čak i dobre parerali nastrljive Ilovače. Nema Kauboijima Barbija otraga, to se odma oseti jer Mac nemre sve to sam poloviti, pak je u jenomu času zvrkasti Kiki narival loptu iza pleč nemočnoga Jasmina i to je priči bil kraj. Kauboji nemaju sape za zabiti, a Ilovača čeka kontu koju je dočekala i osigurala malo više mira u svojim nemirnim redovima.

Igra u koje su Boemi uspeli zabiti svoj prvi gol! Jedino se po tem bu tekma pametila. Miši neumoljivi i efikasni, dali prilike nadirućim snagama za igranje, a nekima od tatekof priliku da pozoveju gajbu za svoje dečke jer je Luka, mali Canavarro, zabil prvoga na lige. Još čekamo da Lovro zabije pad da tata Damir more mirno vu pemziju.

Malečki derbi koji je to i opravdal. Desetkovani redovi Šumara su jedno vreme, na krilima neumornoga Šikija, zdržavali nasrtaje mlađahnih, živahnih i žifčanih Futačkih sinova nesreće, ali kratka klupa Šumara to ne mogla zdržati, tak da bodeki odeju na Trsišče. Sve se to događa vu trenutku teških dilema, trilema i onomatopeja čez koje prelazi Breški Mamič dok i dalše drži mrzli gemišt vu desne ruke i razbija glavu z čekanjem odgovora na pitanje: čije je i gdo je sretni dobitnik?

Sad se več zaozbilno zakuhava z derbijima. Dok su čekali tekmu, jeni i drugi su preslagivali kockice po tribine gdo bu koga, kak i zakaj. I Kristuši su za početek dobro složili kockice i vodiju. Pogorelci se nikaj ne uzbuđuju na to, igraju svoju igru, živahnu i kombinatornu. To moreju jer nema Števe. Znaju i svesni su toga da bu došel nijov trenutek i čas inspiracije gda bu protivnik samo malo zaspal i nekoga zaboravel, a taj bu kvalitetno, za Pogorelce, rešil situaciju. Tako i bi. Kristušima u svim tim nadtrčavanjima ponestalo koncentracije, a i sape, nisu popratili dečeca na druge stative i dva golečka na brzinu su guknuli. Pokušavaju Kristuši nekaj više napraviti, Ali Joža nemre sam jer bracek "ne došel" na tekmu. Misli i glava su mu negde i nekam odlutali, gdo to zna de. Možda samo neki stoper ljut...... Tekma se razvija onak kak Pogorelcima paše, zabijaju još jenoga za totalni mir vu hiže, da bi Kristuši u zadnjim trenutkima samo ulepšali sliku.

I za kraj priče još jen veliki derbi ljutih protivnika koji se poznaju još dok su u jaslice i vrtiče išli i dok je Jasenko Houra-Jajo bil mlad i neafirmiran glazbenik. Ne dobro ni počelo, a Divovi zabijaju na brzaka. Martin, hladnokrvni i smireni kak i navek, je samo lagano sebi vu bradu spomenul Njega gore na visinama, stisnul levaču, onak malo jakše, i stisnul zube. A kad to napravi, jao si ga onomu gdo je na druge strane. Prebudil se i Damir, njegovi najvjerniji pratitelji nisu zamijećeni, ali možda griješimo dušu, za njega Divovi nemaju pravoga odgovora, nemreju mu nikaj kak ni žaba lešnaku i Badelovi manekeni, dok si se vrnul ze šanka z 5 mrzle vu rukami, vodiju i ne puščaju to vodstvo nek samo trpaju nemoćnoga brankara Divova. Lepa igra, prekrasna i zanimljiva tekma koja nam i dalje drži veru i nadu da ima pogonskoga goriva na bregima za dober nogomet koliko očeš.