16. MNL "VUKOMERIČKE GORICE 2019."

Grga je došel na tekmu. Z otem je se rečeno. Skoro. Kakva elegancija, kakva hladnokrvnost, kakva mirnoća. Ovak kad ga gledite, njega ,Grgu, odmah vidite da ima neki k…. u njemu. Naravno, logistička ili pozadinska podrška ostatka ekipe je bila vrlo kvalitetna tak da Ilovača danas nije trebala brinuti prevelike brige oko bodova. Deda Feljo je veće brige imal posle tekme, kako utažiti tu veliku žeđ radi velike topline i pritiska. Izvana i iznutra. A Peščenaki? Oni su takaj morali fajn kvalitetno popirati požirake. Kad već nisu došli na tekmu.

Prvi mali derbi dana. Konstantno napaljeni Obadi, trkački uvijek iznimno raspoloženi, zišli su na megdan domaćim Kaubojima koje je deda Mac došel popratiti čak iz dalekog Vira. Jer tam nije imal mira, moral je videti svoje dečke kak to oni bujeju rešili. Svaka čast, deda, tak se brine oko svoje ekipe. Naravno, kad je deda Mac napravil takvu žrtvu, njegovi dečaki ga nikak nisu smeli razočarati. Uspjeli su kvalitetnim pozicijskim postavljanjima i korištenjem taktike: dva zeca-nisu tri zeca, umrviti igru, dopeljati Obade na svoj nivo i tak malo po malo, golček po golček i bodeki ostaju mado.

Također jedan od malih derbija. Uzburkani Mučeniki kontra smirenih Sinova nisu uspjeli zabiti golčeka. Probali su sa svih strana i pozicija, i nogom i rukom i pim….. ali denes je Danijel spustil roletu, zaprl šaropolke i rekel da bude pauk, mali pauk, veliku mrežu pleo i da ne želi da ga njega, pauka, malog pauka, netko u tome ometa.

Je, veliki derbi. Divovi kontra Šumara, to je navek bilo za prste polizati. Divovi u novom modnom izričaju ipak nisu uspjeli riješiti enegmu zvanu Jožamiškof. Dečec, dečec? pazi kaj pišeš, dvaput ga je vrgel, onak ze strane tak da ni Đuro ne mogel nekaj više napraviti. Tekma puna dvofazne struje ,svaka vleče na svoju stranu u kojoj su osigurači Divova popustili i nisu uspjeli izdržati tu navalu adrenalina, prije, i žuje, posle tekme. Deda Mrki u hladovini, pokraj njega djevojčica, plava žuja, smiren, prati na vuru, siječe uzavreli zrak pogledima dok je sasvim suprotna bila pojava Buše koji je na suncu, bez žuje, neurozen, kormani, proba posložiti, savjetovati. Ali kad u ekipe imaš smirenoga brankara Tonu, Gia, Entonija, a pogotovo Gefu, zvana ti ne treba nikaj nigdo govoriti. Deda Mrki to zna, tata Buša pokušava nafčiti. Mnogobrojno mnoštvo, neki su došli čak iz dalekoga Schmidtwalloberzuhausena nikako nisu mogli biti nezadovoljni jer vidjelo se tu da se ima kaj za videti. Jer,sneje su počele prilaziti…………

Bila je ovo Martinova simultanka. Da je puknul ze šekreta, zabil bi. Tak je bil denes, onak……….. raspoložen. Naravno mali Pukša se polako uklopljava u cijelu priču, Marko Pevec naganja vuke, ili oni njega, tko to može znati, bitno je da nisu dole srbi, dok je mali Bozanič postal kapetan dana, ruknul je loptu vu trejti slivar od igrališča. A znate kak su veliki markuševečki slivari.

Derbi. Dobar, čak i vrlo dobar nogač. Razigrani jedni, drugi i treći. Tomekima fali Hrco, Leptirima fali Krešo, Šumarima fali pive. I svi čekaju i gledaju kaj se to bu zgodilo. Jer jednima paše jedno, drugima paše drugo, a trejtima paše trejto. Logički. I igra se tak, onak sim pa tam, od jenoga gola do drugoga. A unda se počelo komplicerati. Zabijaju naši, zabijaju i drugi naši. Igra se vrlo dobro. Krpa raspoložen, Pavel raspoložen, Vinca raspoložen navek. Z druge strane Iva žifčan, Števa pretjerano nabrijan jedino Josip K mirno to promatra, daje svoj kvalitetni dio od četiri minute dvajsetdve sekunde i osemdesetjednustotinku u igri gdje je svojim atipičnim kretnjama u potpunosti zbunio Tomeke tak da se odjemput dogodilo, da prostite, sranje, i morali su, Tomeki, napraviti penalčeka. Jožica to ne prašta, Števe do kraja popuščaju obruči. Međutoa, Tomeki previše zapaljeni, nikako se ne uspijevaju smiriti i u ovoj izuzetno dramatičnoj i kvalitetnoj predstavi Divovi uspijevaju preko takne i klimave brvi odnijeti bodeke na zelenu stranu rijeke. U međuvremenu tamo negdje iznad Markuševca, nebo je i dalje žuto, a sunce je blu.

Trebal je i to bili mali derbi. Ali Ribiči nesu došli na tekmu tak da Šele i Pek nesu mogli napraviti nikakvu štetu neuobičajenim Miševima, Miševima gdje su mlade i napasne snage dobile priliku da se iskažu i tipla se i iskazal.

Za kraj današnje priče još jedna interesantna i zanimljiva tekma. Kristuši probaju dojti do zraka i bodekof, ali tak razmišlaju i Tigriči. Kristuši u tim namjerama vrlo kvalitetno koriste Slaveka, dok Tigriči uzvraćaju z Tihim. I dok Šaki pomalo meče i trpa, Tihi radi onaj prljavi dio priče, neda mladim i napasnim Kristušima da dojdu u priliku za priliku. Još jedna tekma završena, još jedan dan pri kraju, počinju noćna veselja i radosti i počinje bitka za što mrzlijom žujom. A da je je bil, je. Mrzle žuje