Kravarsko - Gornji Hruševec 1:1

Veliki općinski obračun mogao je početi. Obadi opet rastrčani dok Leptiri igraju svoju kombinatornu igru bez konkretne završnice. Puca se tu po golu, ali to sve ide nekam mimo. Dobar tempo, dobra igra i kad si se najmanje nadao, Mateo ga zavleče. Gledalište, poprilično ohlađeno od kiše, gori, svi čekaju da Obadi do kraja nokautiraju Leptire. Međutim, onda deda Šojan izvlači asa z rukava, ustvari z levoga žepa, gornoga, polumokre bele rubače. Ni mešna rubača. Rekel je da nema pijače ak se ne popraviju i da buju imali radnu obavezu oko vatrogasne cisterne. I kaj ti preostane, moraš se popraviti, jer cisterna je iz Franje Josipa, tu je puno posla. Popravili su se ko Barbaričevo zelje kad su ga pure poščofale. Ali lagana genijalnost mlađahnoga Luke vratila je osmijeh i na njihova poprilično zabrinuta lica i na lice već debelo, debelo, zabrinutog dede Šojana. Nula je čak i dobra kak je malo prije zgledalo. Obadi nezadovoljni bodom, naviru sa svih strana. I Vlado je tu nutre, oče pak preokreta donesti, ali ovaj put nejde. Bodek sakomu i moremu na pivicu. Kak smu i napravili, bez obzira kaj smo bili mokri kak močenice.

Međusobni susreti