Dubranec - Lučelnica 5:1

Da. Derbi. I to pravi. Na tribinama apokaliptičnog lučelničkog sportskog parka hiljade ljudi. Ma kaj hiljade, stotine. Svi napeti, svi čekaju samo ovo. Piva dobro ide na šank linije, muzik pere sVe u sedamnajst, kotel takaj dobro del, jedino z bažulom nekaj ne vredu, ali nebitno. Mučeniki u novom izdanju, kvalitetno modno osviješteni čekaju Ilovaču da dojde na megdan. A Ilovača smirena, hladne glave. Nema Grge, šteta, je žifčenajk mene, ali zato je Mesec tu, totalno hladan i skoncentriran. I odma je ležeše. Krenulo je. Tribine gore, pjesma navijača se čuje kilometrima gore u vasionu i miljama u daljinu. Sumrak polako pristiže, nekima je već i kmica opala na oči jer proizvodi ožujskog iemna uzimaju svoj danak. Mučeniki igraju i igraju, Ilovača se mudro i kvalitetno brani. I dok se Mučeniki mučiju da nekaj naprave, Ilovača nema te problemof. Se kaj su puknuli u gol, a pucal je samo Pavel, se je zašlo. Števa Mučenik fulava i ono kaj inače zabija zaprtemi očijami, ali iza gol su se smestile simaptične dejvojčice, drage majke i sretno razvedene dame, možda ga je to smelo. Tko to zna. Možda neki stoper ljut.......... Mučeniki u teškom grču i muke. Ilovača nema te problemof, oni igraju svoju igru, dej Pavelu i on bu zabil i odlučno je to funkcioneralo pet put. Pet put preveč za Mučenika. Odeju važni bodeki na grunt Ilovače, pesma Na Ilovače more krenuti. Ali daleko je to od rješenja problema vrha lige i apsolutno točnog izračuna kvadraturte jednakostranične kugle.

Međusobni susreti