Dubranec - Šiljakovina 2:1

Derbi. Možda je i to malo za reči. Dve maksimalne ekipe, dve ekipa kaj imaju "problematične" voditelje, dve ekipe koje pucaju na sam vrh. Ilovača kompletna, Šumarima fali Lik kojemu se v sobotu fajn jako zakomplicerano. Prema riječima nezainteresiranih pratitelja Lige, cucek je moral spati van svoje kućice jer je bila zauzeta. No dobro, Lik je jak, bu prebrodil sve te nedaće koje ima, vrnimo se mi na vrući pokuski asvalt i pekleno vreme i atmsoferu na tekme. Tona je, odma, u boj poslal sve svoje najjače snage, a Ilovača to maksimalno kvalitetno kontrolera. Tona puno snage i koncantracije gubi na gluposti, sekera ga to kaje trava zelena, nebo žuto, a sunce blu. Sekera ga kaje špaga na lopte prekratka i kaj teorija relativnosti ne glasi: x puta zero jednako ništa na kvadrat. A premalo prati svoju ekipu, tak da celo selo ima posla z njem. Nebu to tak dugo išlo, negdo bu prije vremena moral na pivu. I v ladovinu. Ilovača po običaju živahno nasrće, Starac lamata svojemi propeleri, Grga samo igra, a Pavel zmišlava norije. U semu tome Ribiči nemreju prebiti Ilovaču dok Grga to more z samo malo dekoncentreranom obranom Ribiča. Na brzaka zabijaju još jenoga i Šumari su u velikemi problemi. Ilovača je Šikija zaklenula i zblokerala kak je i EU zbolokerala vanjsku imovinu Rusije, a drugemi nejde. Pa je Tona još luđi. I kad je već zdigel ruke od sega, kad se pomiril z porazom, ubacil mlade snage u igru, zračak svjetla pojavio se na kraju tunela. Morti se more nekaj više, morti se more barem nula ščariti, ali proklete sekunde i minute su scurele i vredni bodeki odeju na Ilovaču. Tone ostaje da se pomiri sa sudbom kletom i ostaje nada da mu se bu negde vrnulo. A znamo kak je to z nadom ...........

Međusobni susreti