21. MNL VUKOMERIČKE GORICE 2024.
POLJSKA U MOM SRCU! - 08/2024
Datum: 22.07.2024.
Kaj reči i napisati nakon ovog kola? Kaj napraviti da nas ne grize stalno kača besnača? Kaj, kaj, kaj??? Za sami početak naši današnji domaćin, Kravarsko, izuzetno se "kvalitetno" potrudio da nam teren na Kravaščice, pri Sive čaplje, koji je nekad bio dika i ponos kraja, maksimalo oteža i onemogući pokazivanje naših nogometnih vrlina i spretnosti. Sreća da je dan ranije opala kiša, pa je nekak bilo. Šteta kaje zahebavala i celo popodne. Ali misli odlaze nekam drugam. Nekam na polja i prostore koji nemaju veze sa nogometom, druženjem, igranjem i zabavom. Ne, nema se kaj pametnoga reči posle današnjeg dana, nek: žalosno. Od nekih i za neke. Neki naši igrači na terenu za igranje žele si uzeti za pravo da je njihova najvažnija i da su samo oni bitni. Pokušava ih se na lijepe načine urazumiti, pokušava ih se na neke manje lijepe načine dopeljati u normalu, razgovarati, pričati, objašnajvati...... Ne, sve to oni ne doživljavaju, kaj da si prdnul u vodu. Dovedemo na Ligu jedne od najkvalitetnijih sudaca u Hrvatskoj za futsal, da dečki dožive tu Ligu, da dečki uživaju u našim majstorijama, da još dalje prenesu svoje emocije koje su doživjeli kod nas ..... i kaj dobimo za njih? Da su na rubu odlaska doma, da ne žele više suditi kod nas, da se ne osjećaju ugodno.... Baš sve kontra od onoga kaj mi želimo da bude za sve nas i naše posjetitelje. Da se ugodno osjećamo, da uživamo, da se kvalitetno družimo, da se kvalitetno igramo. A sve za promociju našeg kraja, našeg događanja. Želimo da smo svi između sebe prijatelji, kvalitetni sportski rivali, ali nejde. Pa dobro. Ako se netko ne može naći u tom okruženju, ako mu nije lijepo i ugodno, molimo ga da ne dolazi više i da nam ne radi probleme i sranja. A ako ne možemo nikako više zajedno, rastanimo se kako smo se i sastali pred 21 godinu, pa ćemo cijelo ljeto svirati vrbu i gledati kako zelena trava postaje žuta, kako naša nogometna igrališta i objekte obrasta drač, trnje, tuga, čemer, jad i kako na njima vlada pustoš umjesto sadašnje graje, veselja, druženja i zabave. I ponekog sranja. Svi mi jako puno ulažemo svojeg slobodnog vremena u želji da nam realizacija naših događanja prođe čim bolje i kvalitetnije, ali imamo i malo tog stranog tijela koje to ne želi. Vjerujem da smo svi zajedno dovoljno jaki da se othrvamo tim stranim tijelima. Ili se, možda, varam???? Na nama samima je ta odluka. Ali... imaju dva zanimljiva zanimanja: psiholog i psihijatar. Dosta zahebani tipovi, rekel bi negdo gdo je zna. Mučeči, mrkoga pogleda, samo mučiju, nikaj preveč ne pripovedaju, samo glediju. Mi bi rekli, kak tele v šara vrata. A i morti su pukli kak kokica. Međotua, kad te dobro i dost dugo glediju, pa se malo spominaju z tobom, vidiš da tu nekoga k.... ima, da ti očeju i moreju pomoči. Ali samo ako si očeš sam pomoči. Neki od nas su bili na druženju i kružokima s njima, sa svakim posebno, se razme. i par spominof puno pomogne. Dojdeš do nekog zaključka i razmišlajna, da možda ............... Pa .....
Preporuka svima nama: smirimo se, malo se skulirajmo, spustimo nepotrebne tenzije na normalu, zemimo par Normabelof na tekmu i uz mrzlu pivicu i ladni gemišt sve bu kak treba. Vjerujem da u nama ima još dosta samokritike i razuma da je ovak puno bolje nek kak je bilo pred 22 lete, kad nesmo znali kam bi sami z sobom po letu.
...
